Onog momenta kada je internet postao široko dostupan svi smo dobili beskonačne mogućnosti za komunikaciju, informisanje, učenje, zabavu... U poslednje vreme za sve više stvari se oslanjamo na internet. Plaćamo račune, kupujemo, planiramo, ostvarujemo poslovne i privatne kontakte sa ljudima na drugom kraju sveta. Imati pristup internetu znači imati pristup svetu. Sedeći za svojim stolom možete posmatrati egzotične lepote skoro svih krajeva sveta, možete obići piramide, Ajfelov toranj i to sve za nekoliko minuta. Iako je to teško zamisliti dok sedimo za radnim stolom, „lutanje" internetom je poput lutanja ulicama nepoznatog mesta, gde se nikada ne zna šta vam se sve može dogoditi, podjednako i dobro, ali i loše. U tom smislu, biti odgovoran korisnik Interneta znači sprečiti niz negativnih situacija u kojima se možemo naći.
Bezbednost na internetu podrazumeva fizičku, psihičku i moralnu bezbednost korisnika Interneta tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti na Internetu (surfovanje, četovanje, korišcenje društveno-socijalnih mreža, online igrice). Cilj je zaštiti korisnike od neprimerenih sadržaja, negativnih efekata korišćenja Interneta i podići nivo svesti i znanja o tome na koji način virtuelna stvarnost utiče na ljude i dokle smeju da se upuštaju u digitalni svet, a da to bude bezbedno i bez posledica.
Na Internetu postoji nekoliko hiljada organizacija
koje se bave nekim od mnogobrojnih načina isko-
rišćavanja. Veliki broj tih organizacija legalno
su prijavljena preduzeća, humanitarne ili nevladine
organizacije sa pravnim identitetom. Njihovo preds-
tavljanje u javnosti nedvosmisleno upućuje na službe
za pružanje raznih vrsta pomoći, počev od humanitarnih
materijalnih donacija, preko psihološke pomoći ugroženim
grupama (deci razvedenih roditelja, deci sa lošim
materijalnim i socijalnim statusom, itd.), pa sve do
poslovnih ponuda sa dobrim i sigurnim zarad-
ama. Međutim, ispod "šarenog plašta" primamljivih
mogućnosti za bolji život najčešće se kriju ciljevi trafikinga,
prostitucije, raznih vrsta krađa i drugih načina iskorišćavanja žrtava.
Zato se moramo znati kako da se zaštitimo. Svaki računar koji koristite za surfovanje i slične aktivnosti mora da poseduje program za prepoznavanje i uništavanje virusa koji bi mogli biti destruktivni za vaš računar i podatke koje na njemu čuvate. Sada postoje razni programi koji vam to omogućavaju i koji su veoma pristupačni (veliki broj je i besplatan).
- Tipovi programa koji mogu da zaštite vaš kompjuter od „upada" drugih računara su „firewall-ovi" i oni će sprečiti da neko drugi (sa svog računara) pristupi vašem računaru i potencijalno napravi neku štetu.
- Antivirus programi će zaštititi vaš računar od opasnih (zaraženih virusom) programa koji mogu da budu na vašem računaru. Pri izboru antivirus programa, treba biti pažljiv. Postoje paketi antivirus programa koji se mogu kupiti (Nod32, Kaspersky) i onih koje možete besplatno da skinete sa interneta (AVG, avast), pri čemu treba biti pažljiv jer nije sve antivirus pa čak iako se tako zove. Trebalo bi prvo da istražite kredibilitet tog programa, da vidite koliko je pouzdan i bezbedan i tek tada da ga skinete.
- Strategija istraživanja potreba korisnika interneta se u nekim slučajevima radi preko „Spyware-a", programa za praćenje načina na koji koristite vaš kompjuter kako bi ti podaci mogli biti iskorišteni u komercijalne svrhe. Ovi programi ne usporavaju rad na računaru, ne brišu ili menjaju podatke koje posedujete ali vas špijuniraju, što u svakom slučaju nije poželjno. Antivirus obično ne može da posluži za eliminisanje „spyware-a" (već virusa), za tu svrhu se koriste antispyware programi kao što su adaware, Spybot Search & Destroy.
Birajte mesta na Internetu na koje ćete odlaziti. Postoje sadržaji i sajtovi koji su u startu opasniji i gde možete lakše da zarazite kompjuter nekim virusom ali i vi da naletite na neke neprijatne situacije. To su uglavnom porno sajtovi i sajtovi koji su koncipirani oko ilegalnih tema, kao što su hakerski sajtovi, piraterija i slično.
Kontrolišite elektronsku poštu. Putem mejla mogu da vam stignu razni virusi i sadržaji koji mogu da naštete vašem kompjuteru. Ukoliko ne znate od koga je mejl ili nije jasno naglašeno koja je tema ili vam deluje kao spam (neželjena reklama), nemojte ga otvarati jer možda sadrži u sebi virus koji bi mogao da zarazi vaš računar. Isto važi i za mejlove koji sadrže neki dodatak (attachment), ukoliko ne znate šta je u njemu i/ili ne znate od koga je, najbolje bi bilo da taj mail obrišete. Jedina akcija koja može da spreči neželjene posledice je momentalno brisanje takvih mejlova. Bilo koji način odgovaranja na takav mejl će samo pogoršati situaciju.
Pored raznoraznih virusa, opasnih sajtova i organizacija takodje bitna stvar koje se moramo paziti na Internetu jeste elektronsko nasilje.
Virtualno zlostavljanje može biti tako jednostavno poput nastavljanja slanja e-pošte (e-mailova) nekome ko je rekao da ne želi više imati kontakt s pošiljateljem, ali ono može takođe uključivati pretnje, seksualne primedbe, pogrdne nazive (govor mržnje), grupno napadanje žrtava njihovim ismevanjem na forumima, pisanje lažnih tvrdnji kao činjenica s ciljem ponižavanja.
Virtualni zlostavljači mogu otkriti žrtvine lične podatke (npr. pravo ime, adresu, ili radno mesto/školu) na web stranicama ili forumima, mogu ih lažno predstavljati s ciljem objavljivanja materijala u žrtvino ime koji ih ismeva. Neki zlostavljači mogu slati preteće i vrijeđajuće e-mailove i instantne poruke žrtvama, dok drugi objavljuju tračeve ili glasine i potiču ostale na mržnju i grupno zlostavljanje žrtve.
Da bi smo se zaštitili od toga, ne bismo trebali da se dopisujemo ili imamo bilo kakav kontakt sa nepoznatim ljudima na Internetu, da ga koristimo samo kada nam treba da bolje naučimo neku lekciju, odgledamo neki film, ili uspostavimo kontakt sa prijateljima i porodicom.
Internet može biti jedno jako lepo i zanimljivo mesto ukoliko naučimo kako da ga bezbedno koristimo.
